Četiri nemerljlivih umova su ljubav, samilost, radost i staloženost.
Neka sva svesna bića zadobiju sreću i njene uzroke,
Neka sva svesna bića budu slobodna od patnje i njenih uzroka,
Neka sva svesna bića nikada ne budu odvojeni od blaženstva bez patnje,
Neka sva svesna bića budu spokojna, slobodna od pristrasnosti, vezanosti i ljutnje.
Buda je podučavao svog sina Rahulu na sledeći način 1):
“Rahula, praktikuj ljubeću dobrotu da bi nadvladao ljutnju. Ljubeća dobrota ima kapacitet da donese sreću drugima bez da zahteva išta za uzvrat.
Praktikuj samilost da bi nadvladao surovost. Samilost ima kapacitet da otkloni patnju drugih bez da očekuje išta za uzvrat.
Praktikuj saosećajnu radost da bi nadvladao mržnju. Saosećajna radost se javlja kada se čovek raduje sreći drugih i drugima želi dobrobit i uspeh.
Praktikuj nevezanost da bi nadvladao predrasudu. Nevezanost je način gledanja na sve stvari otvoreno i jednako. Ovo je zato što ono je. Ja i drugi nismo odvojeni. Nemoj odbijati jednu stvar samo da bi ganjao drugu.
Ja ih zovem četiri nemerljivih. Praktikuj ih i postaćeš osvežavajući izvor vitalnosti i sreće za druge.”
Definicija ljubavi u Budizmu je: želeti da drugi budu srećni.
Ova ljubav je bezuslovna i zahteva puno hrabrosti i prihvatanja (uključujući i samoprihvatanje).
“Bliski neprijatelj” ljubavi (kvalitet koji izgleda slično ali je više suprotnost ljubavi) je uslovljena ljubav (sebična ljubav).
Suprotnost je želeti da drugi budu nesrećni: ljutnja, mržnja.
Rezultat koji čovek treba da izbegava je: vezanost.
Ova definicija znači da se 'ljubav' u Budizmu odnosi na nešto prilično različito od uobičajenog pojma ljubavi koji obično ide uz vezanost, više ili manje uspešan odnos i uz seks. Ove tri stvari se retko javljaju bez sopstvenog interesa. Umesto ovoga, u Budizmu se ljubav odnosi na nevezanost i nesebičan interes u vezi dobrobiti drugih.
“Čak i darovanje tri stotine posuda hrane tri puta dnevno ne može da se meri sa duhovnom zaslugom jednog trenutka ljubavi.” Nagarđuna.