Četiri nemerljlivih umova su ljubav, samilost, radost i staloženost.
Neka sva svesna bića zadobiju sreću i njene uzroke,
Neka sva svesna bića budu slobodna od patnje i njenih uzroka,
Neka sva svesna bića nikada ne budu odvojeni od blaženstva bez patnje,
Neka sva svesna bića budu spokojna, slobodna od pristrasnosti, vezanosti i ljutnje.
Buda je podučavao svog sina Rahulu na sledeći način 1):
“Rahula, praktikuj ljubeću dobrotu da bi nadvladao ljutnju. Ljubeća dobrota ima kapacitet da donese sreću drugima bez da zahteva išta za uzvrat.
Praktikuj samilost da bi nadvladao surovost. Samilost ima kapacitet da otkloni patnju drugih bez da očekuje išta za uzvrat.
Praktikuj saosećajnu radost da bi nadvladao mržnju. Saosećajna radost se javlja kada se čovek raduje sreći drugih i drugima želi dobrobit i uspeh.
Praktikuj nevezanost da bi nadvladao predrasudu. Nevezanost je način gledanja na sve stvari otvoreno i jednako. Ovo je zato što ono je. Ja i drugi nismo odvojeni. Nemoj odbijati jednu stvar samo da bi ganjao drugu.
Ja ih zovem četiri nemerljivih. Praktikuj ih i postaćeš osvežavajući izvor vitalnosti i sreće za druge.”
Definicija ljubavi u Budizmu je: želeti da drugi budu srećni.
Ova ljubav je bezuslovna i zahteva puno hrabrosti i prihvatanja (uključujući i samoprihvatanje).
“Bliski neprijatelj” ljubavi (kvalitet koji izgleda slično ali je više suprotnost ljubavi) je uslovljena ljubav (sebična ljubav).
Suprotnost je želeti da drugi budu nesrećni: ljutnja, mržnja.
Rezultat koji čovek treba da izbegava je: vezanost.
Ova definicija znači da se 'ljubav' u Budizmu odnosi na nešto prilično različito od uobičajenog pojma ljubavi koji obično ide uz vezanost, više ili manje uspešan odnos i uz seks. Ove tri stvari se retko javljaju bez sopstvenog interesa. Umesto ovoga, u Budizmu se ljubav odnosi na nevezanost i nesebičan interes u vezi dobrobiti drugih.
“Čak i darovanje tri stotine posuda hrane tri puta dnevno ne može da se meri sa duhovnom zaslugom jednog trenutka ljubavi.” Nagarđuna.
Definicija samilosti je: želeti da drugi budu slobodni od patnje.
Ova samilost se dešava kada čovek oseća žalost u vezi nekoga, i oseća poriv da mu pomogne.
Bliski neprijatelj je sažaljenje, koje drži drugoga podalje od sebe, i gde ne postoji poriv da se pomogne.
Suprotnost je želeti da drugi pate, odnosno surovost.
Rezultat koji čovek treba da izbegne je sentimentalnost.
Samilost se tako odnosi na nesebičnu, nevezanu emociju koja izaziva osećaj hitnosti u svom htenju da se pomogne drugima. Sa Budističke perspektive, pomaganje drugima da se smanji njihova fizička ili mentalna patnja je veoma dobra stvar, ali je ultimativni cilj ugasiti svu patnju putem zaustavljanja procesa ponovnog rađanja i patnje koja je automatska posledica življenja.
Definicija je: biti srećan zbog nečije dobre sudbine ili sreće. Saosećajna radost se ovde odnosi na potencijal blaženstva i sreće svih svesnih bića, pošto oni svi mogu postati Bude.
Bliski neprijatelj je hipokrizija ili afektacija.
Suprotnost je ljubomora, kada čovek ne može da prihvati sreću drugih.
Rezultat koji čovek treba da izbegne je: dezorijentisano blaženstvo, koje se lako može preobratiti u lenjost.
Primedba: saosećajna radost je veliki protivotrov za depresiju, ali to ne bi trebao biti glavni cilj.
Radovanjem u napretku drugih na duhovnom putu, čovek zapravo može da učestvuje u njihovoj pozitivnoj karmi. Saosećajna radost je nesebičan, veoma pozitivan mentalni stav koji donosi dobrobiti sebi i drugima. U ovom slučaju, takođe se posebno odnosi na radovanje u višem nivou ponovnog rođenja i u prosvetljenju drugih.
Definicija je: ne razlikovati između prijatelja, neprijatelja i stranca, već svako svesno biće tretirati jednako. Radi se o jasnom, mirnom stanju uma - gde čovek nije nadvladan obmanom, mentalnom tupoćom ili agitacijom.
Bliski neprijatelj je ravnodušnost. Izazovno je razmišljati o stavu 'baš me briga' kao o smirenošću, ali to je samo jedna forma egoizma.
Suprotnost je anksioznost, briga, stres i paranoja prouzrokovanim podelom ljudi na 'dobre' i 'loše'. Čovek može neprestano da se brine da li je možda dobar prijatelj u stvari na kraju krajeva loša osoba, i tako da dovede do narušavanja poverenja i prijateljstva.
Rezultat koji čovek treba da izbegne je apatija kao rezultat stava 'nebrižljivosti'.
Smirenost je osnova za bezuslovnu, altruističku ljubav, samilost i radost zbog sreće drugih, i osnova je Bodičite.
Kada razlikujemo prijatelja od neprijatelja, kako možemo da želimo da pomognemo svim svesnim bićima?
Smirenost je nesebično, odvojeno stanje uma koje čoveka takođe sprečava da čini negativne akcije.
“ Ako čovek pokušava da se sprijatelji sa neprijateljem za trenutak, on postaje vaš prijatelj.
Ista stvar se dešava kada čovek tretira prijatelja kao neprijatelja.
Stoga, razumevajući nepostojanost vremenskih odnosa,
Mudri ljudi nikada nisu vezani za hranu, odeću ili reputaciju, niti za prijatelje ili neprijatelje.
Otac postaje sin u drugom životu,
Majka postaje supruga,
Neprijatelj postaje prijatelj;
Sve se uvek menja.
Stoga ne postoji ništa određeno u samsari.”
Buda